USTAV REPUBLIKE SRBIJE
PRVI DEO
NACELA USTAVA
Republika Srbija
Clan 1.
Republika Srbija je drzava srpskog naroda i svih gradana koji
u njoj zive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, nacelima
gradanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama
i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Nosioci suverenosti
Clan 2.
Suverenost potice od gradana koji je vrse referendumom, narodnom
inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan drzavni organ, politicka organizacija, grupa ili pojedinac
ne moze prisvojiti suverenost od gradana, niti uspostaviti vlast
mimo slobodno izrazene volje gradana.
Vladavina prava
Clan 3.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i pociva na neotudivim
ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim
jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom
sudskom vlascu i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Podela vlasti
Clan 4.
Pravni poredak je jedinstven.
Uredenje vlasti pociva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrsnu
i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotezi i medusobnoj kontroli.
Sudska vlast je nezavisna.
Politicke stranke
Clan 5.
Jemci se i priznaje uloga politickih stranaka u demokratskom
oblikovanju politicke volje gradana.
Osnivanje politickih stranaka je slobodno.
Nedopusteno je delovanje politickih stranaka koje je usmereno na
nasilno rusenje ustavnog poretka, krsenje zajemcenih ljudskih ili
manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrznje.
Politicke stranke ne mogu neposredno vrsiti vlast, niti je potciniti
sebi.
Zabrana sukoba interesa
Clan 6.
Niko ne moze vrsiti drzavnu ili javnu funkciju koja je u sukobu
sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom resavanju
odreduju se Ustavom i zakonom.
Grb, zastava i himna
Clan 7.
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava
i kao Drzavna zastava.
Himna Republike Srbije jeste svecana pesma "Boze pravde".
Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ureduju se zakonom.
Teritorija i granica
Clan 8.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.
Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku
predvidenom za promenu Ustava.
Glavni grad
Clan 9.
Glavni grad Republike Srbije je Beograd.
Jezik i pismo
Clan 10.
U Republici Srbiji u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik i cirilicko
pismo.
Sluzbena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom, na
osnovu Ustava.
Svetovnost drzave
Clan 11.
Republika Srbija je svetovna drzava.
Crkve i verske zajednice su odvojene od drzave.
Nijedna religija ne moze se uspostaviti kao drzavna ili obavezna.
Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
Clan 12.
Drzavna vlast ogranicena je pravom gradana na pokrajinsku autonomiju
i lokalnu samoupravu.
Pravo gradana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleze
samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.
Zastita drzavljana i Srba u inostranstvu
Clan 13.
Republika Srbija stiti prava i interese svojih drzavljana u inostranstvu.
Republika Srbija razvija i unapreduje odnose Srba koji zive u inostranstvu
sa maticnom drzavom.
Zastita nacionalnih manjina
Clan 14.
Republika Srbija stiti prava nacionalnih manjina.
Drzava jemci posebnu zastitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja
potpune ravnopravnosti i ocuvanja njihovog identiteta.
Ravnopravnost polova
Clan 15.
Drzava jemci ravnopravnost zena i muskaraca i razvija politiku
jednakih mogucnosti.
Medunarodni odnosi
Clan 16.
Spoljna politika Republike Srbije pociva na opstepriznatim principima
i pravilima medunarodnog prava.
Opsteprihvacena pravila medunarodnog prava i potvrdeni medunarodni
ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno
se primenjuju. Potvrdeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu
s Ustavom.
Polozaj stranaca
Clan 17.
Stranci, u skladu sa medunarodnim ugovorima, imaju u Republici
Srbiji sva prava zajemcena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja
po Ustavu i zakonu imaju samo drzavljani Republike Srbije.
DRUGI DEO
LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE
1. Osnovna nacela
Neposredna primena zajemcenih prava
Clan 18.
Ljudska i manjinska prava zajemcena Ustavom neposredno se primenjuju.
Ustavom se jemce, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska
i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog
prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se
moze propisati nacin ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom
izricito predvideno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog
prava zbog njegove prirode, pri cemu zakon ni u kom slucaju ne sme
da utice na sustinu zajemcenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumace se u korist unapredenja
vrednosti demokratskog drustva, saglasno vazecim medunarodnim standardima
ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija
koje nadziru njihovo sprovodenje.
Svrha ustavnih jemstava
Clan 19.
Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu sluze
ocuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti
svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drustvu,
zasnovanom na nacelu vladavine prava.
Ogranicenja ljudskih i manjinskih prava
Clan 20.
Ljudska i manjinska prava zajemcena Ustavom mogu zakonom biti
ogranicena ako ogranicenje dopusta Ustav, u svrhe radi kojih ga
Ustav dopusta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranicenja
zadovolji u demokratskom drustvu i bez zadiranja u sustinu zajemcenog
prava.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moze se smanjivati.
Pri ogranicavanju ljudskih i manjinskih prava, svi drzavni organi,
a narocito sudovi, duzni su da vode racuna o sustini prava koje
se ogranicava, vaznosti svrhe ogranicenja, prirodi i obimu ogranicenja,
odnosu ogranicenja sa svrhom ogranicenja i o tome da li postoji
nacin da se svrha ogranicenja postigne manjim ogranicenjem prava.
Zabrana diskriminacije
Clan 21.
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zastitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po
bilo kom osnovu, a narocito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
drustvenog porekla, rodenja, veroispovesti, politickog ili drugog
uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihickog
ili fizickog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija
moze uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica
koja su sustinski u nejednakom polozaju sa ostalim gradanima.
Zastita ljudskih i manjinskih prava i
sloboda
Clan 22.
Svako ima pravo na sudsku zastitu ako mu je povredeno ili uskraceno
neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom, kao i pravo
na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Gradani imaju pravo da se obrate medunarodnim institucijama radi
zastite svojih sloboda i prava zajemcenih Ustavom.
2. Ljudska prava i slobode
Dostojanstvo i slobodan razvoj licnosti
Clan 23.
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duzni da ga postuju
i stite.
Svako ima pravo na slobodan razvoj licnosti, ako time ne krsi prava
drugih zajemcena Ustavom.
Pravo na zivot
Clan 24.
Ljudski zivot je neprikosnoven.
U Republici Srbiji nema smrtne kazne.
Zabranjeno je kloniranje ljudskih bica.
Nepovredivost fizickog i psihickog integriteta
Clan 25.
Fizicki i psihicki integritet je nepovrediv.
Niko ne moze biti izlozen mucenju, necovecnom ili ponizavajucem
postupanju ili kaznjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naucnim
ogledima bez svog slobodno datog pristanka.
Zabrana ropstva, polozaja slicnog ropstvu
i prinudnog rada
Clan 26.
Niko ne moze biti drzan u ropstvu ili u polozaju slicnom ropstvu.
Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriscavanje
lica koje je u nepovoljnom polozaju smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluzba lica na izdrzavanju
kazne lisenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti,
uz novcanu nadoknadu, rad ili sluzba lica na vojnoj sluzbi, kao
ni rad ili sluzba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu
sa merama propisanim prilikom proglasenja ratnog ili vanrednog stanja.
Pravo na slobodu i bezbednost
Clan 27.
Svako ima pravo na licnu slobodu i bezbednost. Lisenje slobode
dopusteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.
Lice koje je liseno slobode od strane drzavnog organa odmah se,
na jeziku koji razume, obavestava o razlozima lisenja slobode, o
optuzbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima
pravo da bez odlaganja o svom lisenju slobode obavesti lice po svom
izboru.
Svako ko je lisen slobode ima pravo zalbe sudu, koji je duzan da
hitno odluci o zakonitosti lisenja slobode i da naredi pustanje
na slobodu ako je lisenje slobode bilo nezakonito.
Kaznu koja obuhvata lisenje slobode moze izreci samo sud.
Postupanje s licem lisenim slobode
Clan 28.
Prema licu lisenom slobode mora se postupati covecno i s uvazavanjem
dostojanstva njegove licnosti.
Zabranjeno je svako nasilje prema licu lisenom slobode.
Zabranjeno je iznudivanje iskaza.
Dopunska prava u slucaju lisenja slobode
bez odluke suda
Clan 29.
Licu lisenom slobode bez odluke suda, odmah se saopstava da ima
pravo da nista ne izjavljuje i pravo da ne bude saslusano bez prisustva
branioca koga samo izabere ili branioca koji ce mu besplatno pruziti
pravnu pomoc ako ne moze da je plati.
Lice liseno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije
u roku od 48 casova, biti predato nadleznom sudu, u protivnom se
pusta na slobodu.
Pritvor
Clan 30.
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je ucinilo krivicno delo
moze biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje
neophodno radi vodenja krivicnog postupka.
Ako nije saslusano prilikom donosenja odluke o pritvoru ili ako
odluka o pritvoru nije izvrsena neposredno po donosenju, pritvoreno
lice mora u roku od 48 casova od lisenja slobode da bude izvedeno
pred nadlezni sud, koji potom ponovo odlucuje o pritvoru.
Pismeno i obrazlozeno resenje suda o pritvoru uruduje se pritvoreniku
najkasnije 12 casova od pritvaranja. Odluku o zalbi na pritvor sud
donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 casova.
Trajanje pritvora
Clan 31.
Trajanje pritvora sud svodi na najkrace neophodno vreme, imajuci
u vidu razloge pritvora. Pritvor odreden odlukom prvostepenog suda
traje u istrazi najduze tri meseca, a visi sud ga moze, u skladu
sa zakonom, produziti na jos tri meseca. Ako do isteka ovog vremena
ne bude podignuta optuznica, okrivljeni se pusta na slobodu.
Posle podizanja optuznice trajanje pritvora sud svodi na najkrace
neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Pritvorenik se pusta da se brani sa slobode cim prestanu razlozi
zbog kojih je pritvor bio odreden.
Pravo na pravicno sudenje
Clan 32.
Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom vec ustanovljen
sud, pravicno i u razumnom roku, javno raspravi i odluci o njegovim
pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje
postupka, kao i o optuzbama protiv njega.
Svakome se jemci pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili
ne razume jezik koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog
tumaca, ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se moze iskljuciti tokom citavog postupka koji se vodi pred
sudom ili u delu postupka, samo radi zastite interesa nacionalne
bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drustvu, kao i
radi zastite interesa maloletnika ili privatnosti ucesnika u postupku,
u skladu sa zakonom.
Posebna prava okrivljenog
Clan 33.
Svako ko je okrivljen za krivicno delo ima pravo da u najkracem
roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude
obavesten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o
dokazima prikupljenim protiv njega.
Svako ko je okrivljen za krivicno delo ima pravo na odbranu i pravo
da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opsti i da
dobije primereno vreme i odgovarajuce uslove za pripremu odbrane.
Okrivljeni koji ne moze da snosi troskove branioca, ima pravo na
besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravicnosti, u skladu
sa zakonom.
Svako ko je okrivljen za krivicno delo, a dostupan je sudu, ima
pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moze biti kaznjen,
ako mu nije omoguceno da bude saslusan i da se brani.
Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da sam ili preko branioca
iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optuzbe i da zahteva
da se, pod istim uslovima kao svedoci optuzbe i u njegovom prisustvu,
ispituju i svedoci odbrane.
Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da mu se sudi bez
odugovlacenja.
Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivicno delo nije duzno
da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da
prizna krivicu.
Sva prava koja ima okrivljeni za krivicno delo ima, shodno zakonu
i u skladu sa njim, i fizicko lice protiv koga se vodi postupak
za neko drugo kaznjivo delo.
Pravna sigurnost u kaznenom pravu
Clan 34.
Niko se ne moze oglasiti krivim za delo koje, pre nego sto je
ucinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije
bilo predvideno kao kaznjivo, niti mu se moze izreci kazna koja
za to delo nije bila predvidena.
Kazne se odreduju prema propisu koji je vazio u vreme kad je delo
ucinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za ucinioca. Krivicna
dela i krivicne sankcije odreduju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivicno delo dok se njegova krivica
ne utvrdi pravnosnaznom odlukom suda.
Niko ne moze biti gonjen ni kaznjen za krivicno delo za koje je
pravnosnaznom presudom osloboden ili osuden ili za koje je optuzba
pravnosnazno odbijena ili postupak pravnosnazno obustavljen, niti
sudska odluka moze biti izmenjena na stetu okrivljenog u postupku
po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleze vodenje postupka
za neko drugo kaznjivo delo.
Izuzetno, ponavljanje postupka je dopusteno u skladu s kaznenim
propisima, ako se otkriju dokazi o novim cinjenicama koje su, da
su bile poznate u vreme sudenja, mogle bitno da uticu na njegov
ishod ili ako je u ranijem postupku doslo do bitne povrede koja
je mogla uticati na njegov ishod.
Krivicno gonjenje i izvrsenje kazne za ratni zlocin, genocid i zlocin
protiv covecnosti ne zastareva.
Pravo na rehabilitaciju i naknadu stete
Clan 35.
Ko je bez osnova ili nezakonito lisen slobode, pritvoren ili
osuden za kaznjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu stete
od Republike Srbije i druga prava utvrdena zakonom.
Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stete koju
mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje drzavni organ,
imalac javnog ovlascenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice
lokalne samouprave.
Zakon odreduje uslove pod kojima osteceni ima pravo da zahteva naknadu
stete neposredno od lica koje je stetu prouzrokovalo.
Pravo na jednaku zastitu prava i na pravno
sredstvo
Clan 36.
Jemci se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim drzavnim
organima, imaocima javnih ovlascenja i organima autonomne pokrajine
i jedinica lokalne samouprave.
Svako ima pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke
kojom se odlucuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom
interesu.
Pravo na pravnu licnost
Clan 37.
Svako lice ima pravnu sposobnost.
Lice punoletstvom stice sposobnost da samostalno odlucuje o svojim
pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrsenih 18 godina.
Izbor i koriscenje licnog imena i imena svoje dece slobodni su.
Pravo na drzavljanstvo
Clan 38.
Sticanje i prestanak drzavljanstva Republike Srbije ureduje zakon.
Drzavljanin Republike Srbije ne moze biti proteran, ni lisen drzavljanstva
ili prava da ga promeni.
Dete rodeno u Republici Srbiji ima pravo na drzavljanstvo Republike
Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge
drzave.
Sloboda kretanja
Clan 39.
Svako ima pravo da se slobodno krece i nastanjuje u Republici
Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika
Srbija mogu se ograniciti zakonom, ako je to neophodno radi vodenja
krivicnog postupka, zastite javnog reda i mira, sprecavanja sirenja
zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduje se zakonom.
Stranac moze biti proteran samo na osnovu odluke nadleznog organa,
u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbedeno pravo zalbe
i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere,
nacionalne pripadnosti, drzavljanstva, pripadnosti odredenoj drustvenoj
grupi, politickog misljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krsenje
prava zajemcenih ovim ustavom.
Nepovredivost stana
Clan 40.
Stan je nepovrediv.
Niko ne moze bez pismene odluke suda uci u tudi stan ili druge prostorije
protiv volje njihovog drzaoca, niti u njima vrsiti pretres. Drzalac
stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika
i uz jos dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako drzalac
stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopusteno
u prisustvu dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, ulazak u tudi stan ili druge prostorije, izuzetno
i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno
radi neposrednog lisenja slobode ucinioca krivicnog dela ili otklanjanja
neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nacin predvicen
zakonom.
Tajnost pisama i drugih sredstava opstenja
Clan 41.
Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
Odstupanja su dozvoljena samo na odredeno vreme i na osnovu odluke
suda, ako su neophodna radi vodenja krivicnog postupka ili zastite
bezbednosti Republike Srbije, na nacin predviden zakonom.
Zastita podataka o licnosti
Clan 42.
Zajemcena je zastita podataka o licnosti.
Prikupljanje, drzanje, obrada i koriscenje podataka o licnosti ureduju
se zakonom.
Zabranjena je i kaznjiva upotreba podataka o licnosti izvan svrhe
za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vodenja
krivicnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije, na
nacin predviden zakonom.
Svako ima pravo da bude obavesten o prikupljenim podacima o svojoj
licnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zastitu zbog njihove
zloupotrebe.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
Clan 43.
Jemci se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo
da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene
prema sopstvenom izboru.
Niko nije duzan da se izjasnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubedenje veroispovedanja,
obavljanjem verskih obreda, pohadanjem verske sluzbe ili nastave,
pojedinacno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno
iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moze se ograniciti zakonom,
samo ako je to neophodno u demokratskom drustvu, radi zastite zivota
i zdravlja ljudi, morala demokratskog drustva, sloboda i prava gradana
zajemcenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprecavanja
izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrznje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede
versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.
Crkve i verske zajednice
Clan 44.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drzave.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno
ureduju svoju unutrasnju organizaciju, verske poslove, da javno
vrse verske obrede, da osnivaju verske skole, socijalne i dobrotvorne
ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud moze zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje
ugrozava pravo na zivot, pravo na psihicko i fizicko zdravlje, prava
dece, pravo na licni i porodicni integritet, pravo na imovinu, javnu
bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstice versku, nacionalnu
ili rasnu netrpeljivost.
Prigovor savesti
Clan 45.
Lice nije duzno da, protivno svojoj veri ili ubedenjima, ispunjava
vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja.
Lice koje se pozove na prigovor savesti moze biti pozvano da ispuni
vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom.
Sloboda misljenja i izrazavanja
Clan 46.
Jemci se sloboda misljenja i izrazavanja, kao i sloboda da se
govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nacin traze, primaju i sire
obavestenja i ideje.
Sloboda izrazavanja moze se zakonom ograniciti, ako je to neophodno
radi zastite prava i ugleda drugih, cuvanja autoriteta i nepristrasnosti
suda i zastite javnog zdravlja, morala demokratskog drustva i nacionalne
bezbednosti Republike Srbije.
Sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti
Clan 47.
Izrazavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.
Niko nije duzan da se izjasnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Podsticanje uvazavanja razlika
Clan 48.
Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavestavanju, Republika
Srbija podstice razumevanje, uvazavanje i postovanje razlika koje
postoje zbog posebnosti etnickog, kulturnog, jezickog ili verskog
identiteta njenih gradana.
Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i
verske mrznje
Clan 49.
Zabranjeno je i kaznjivo svako izazivanje i podsticanje rasne,
nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrznje i netrpeljivosti.
Sloboda medija
Clan 50.
Svako je slobodan da bez odobrenja, na nacin predviden zakonom,
osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja.
Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
U Republici Srbiji nema cenzure. Nadlezni sud moze spreciti sirenje
informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako
je to u demokratskom drustvu neophodno radi sprecavanja pozivanja
na nasilno rusenje Ustavom utvrdenog poretka ili narusavanje teritorijalnog
integriteta Republike Srbije, sprecavanja propagiranja rata ili
podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprecavanja zagovaranja
rasne, nacionalne ili verske mrznje, kojim se podstice na diskriminaciju,
neprijateljstvo ili nasilje.
Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netacno
prenete informacije kojom je povredeno necije pravo ili interes
i prava na odgovor na objavljenu informaciju ureduje se zakonom.
Pravo na obavestenost
Clan 51.
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavestavan
o pitanjima od javnog znacaja i sredstva javnog obavestavanja su
duzna da to pravo postuju.
Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu drzavnih organa
i organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, u skladu sa
zakonom.
Izborno pravo
Clan 52.
Svaki punoletan, poslovno sposoban drzavljanin Republike Srbije
ima pravo da bira i da bude biran.
Izborno pravo je opste i jednako, izbori su slobodni i neposredni,
a glasanje je tajno i licno.
Izborno pravo uziva pravnu zastitu u skladu sa zakonom.
Pravo na ucesce u upravljanju javnim poslovima
Clan 53.
Gradani imaju pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima
i da pod jednakim uslovima stupaju u javne sluzbe i na javne funkcije.
Sloboda okupljanja
Clan 54.
Mirno okupljanje gradana je slobodno.
Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleze odobrenju, ni prijavljivanju.
Zborovi, demonstracije i druga okupljanja gradana na otvorenom prostoru
prijavljuju se drzavnom organu, u skladu sa zakonom.
Sloboda okupljanja moze se zakonom ograniciti samo ako je to neophodno
radi zastite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti
Republike Srbije.
Sloboda udruzivanja
Clan 55.
Jemci se sloboda politickog, sindikalnog i svakog drugog udruzivanja
i pravo da se ostane izvan svakog udruzenja.
Udruzenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar
koji vodi drzavni organ, u skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruzenja.
Ustavni sud moze zabraniti samo ono udruzenje cije je delovanje
usmereno na nasilno rusenje ustavnog poretka, krsenje zajemcenih
ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili
verske mrznje.
Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuzioci, Zastitnik gradana,
pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti clanovi politickih
stranaka.
Pravo na peticiju
Clan 56.
Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upucuje peticije
i druge predloge drzavnim organima, organizacijama kojima su poverena
javna ovlascenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica
lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga trazi.
Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne moze da trpi stetne
posledice.
Niko ne moze da trpi stetne posledice za stavove iznete u podnetoj
peticiji ili predlogu, osim ako je time ucinio krivicno delo.
Pravo na utociste
Clan 57.
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola,
jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj
grupi ili zbog svojih politickih uverenja, ima pravo na utociste
u Republici Srbiji.
Postupak za sticanje utocista ureduje se zakonom.
Pravo na imovinu
Clan 58.
Jemci se mirno uzivanje svojine i drugih imovinskih prava stecenih
na osnovu zakona.
Pravo svojine moze biti oduzeto ili ograniceno samo u javnom interesu
utvrdenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moze biti niza od
trzisne.
Zakonom se moze ograniciti nacin koriscenja imovine.
Oduzimanje ili ogranicenje imovine radi naplate poreza i drugih
dazbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.
Pravo nasledivanja
Clan 59.
Jemci se pravo nasledivanja, u skladu sa zakonom.
Pravo nasledivanja ne moze biti iskljuceno ili ograniceno zbog neispunjavanja
javnih obaveza.
Pravo na rad
Clan 60.
Jemci se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na postovanje dostojanstva svoje licnosti na radu,
bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zastitu na radu, ograniceno
radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, placeni godisnji odmor, pravicnu
naknadu za rad i na pravnu zastitu za slucaj prestanka radnog odnosa.
Niko se tih prava ne moze odreci.
Zenama, omladini i invalidima omogucuju se posebna zastita na radu
i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.
Pravo na strajk
Clan 61.
Zaposleni imaju pravo na strajk, u skladu sa
zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na strajk moze biti ograniceno samo zakonom, shodno prirodi
ili vrsti delatnosti.
Pravo na zakljucenje braka i ravnopravnost
supruznika
Clan 62.
Svako ima pravo da slobodno odluci o zakljucenju
i raskidanju braka.
Brak se zakljucuje na osnovu slobodno datog pristanka muskarca i
zene pred drzavnim organom.
Zakljucenje, trajanje i raskid braka pocivaju na ravnopravnosti
muskarca i zene.
Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom.
Vanbracna zajednica se izjednacava sa brakom, u skladu sa zakonom.
Sloboda odlucivanja o radanju
Clan 63.
Svako ima pravo da slobodno odluci o radanju
dece.
Republika Srbija podstice roditelje da se odluce na radanje dece
i pomaze im u tome.
Prava deteta
Clan 64.
Deca uzivaju ljudska prava primereno svom uzrastu
i dusevnoj zrelosti.
Svako dete ima pravo na licno ime, upis u maticnu knjigu rodenih,
pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ocuva svoj identitet.
Deca su zasticena od psihickog, fizickog, ekonomskog i svakog drugog
iskoriscavanja ili zloupotrebljavanja.
Deca rodena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rodena u braku.
Prava deteta i njihova zastita ureduju se zakonom.
Prava i duznosti roditelja
Clan 65.
Roditelji imaju pravo i duznost da izdrzavaju,
vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.
Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta
ili ogranicena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu
deteta, u skladu sa zakonom.
Posebna zastita porodice, majke, samohranog
roditelja i deteta
Clan 66.
Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u
Republici Srbiji uzivaju posebnu zastitu, u skladu sa zakonom.
Majci se pruza posebna podrska i zastita pre i posle porodaja.
Posebna zastita pruza se deci o kojoj se roditelji ne staraju i
deci koja su ometena u psihickom ili fizickom razvoju.
Deca mlada od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlada
od 18 godina, mogu da rade na poslovima stetnim po njihovo zdravlje
ili moral.
Pravo na pravnu pomoc
Clan 67.
Svakome se, pod uslovima odredenim zakonom, jemci
pravo na pravnu pomoc.
Pravnu pomoc pruzaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluzba,
i sluzbe pravne pomoci koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave,
u skladu sa zakonom.
Zakonom se odreduje kada je pravna pomoc besplatna.
Zdravstvena zastita
Clan 68.
Svako ima pravo na zastitu svog fizickog i psihickog
zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji
sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz
javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nacin, u skladu sa
zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zastita i osnivanje zdravstvenih
fondova ureduju se zakonom.
Republika Srbija pomaze razvoj zdravstvene i fizicke kulture.
Socijalna zastita
Clan 69.
Gradani i porodice kojima je neophodna drustvena
pomoc radi savladavanja socijalnih i zivotnih teskoca i stvaranja
uslova za zadovoljavanje osnovnih zivotnih potreba, imaju pravo
na socijalnu zastitu, cije se pruzanje zasniva na nacelima socijalne
pravde, humanizma i postovanja ljudskog dostojanstva.
Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbedenje i
osiguranje ureduju se zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slucaju privremene sprecenosti
za rad, kao i pravo na naknadu u slucaju privremene nezaposlenosti,
u skladu sa zakonom.
Invalidima, ratnim veteranima i zrtvama rata pruza se posebna zastita,
u skladu sa zakonom.
Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.
Penzijsko osiguranje
Clan 70.
Penzijsko osiguranje ureduje se zakonom.
Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.
Pravo na obrazovanje
Clan 71.
Svako ima pravo na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje
je besplatno.
Svi gradani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoskolskom
obrazovanju. Republika Srbija omogucuje uspesnim i nadarenim ucenicima
slabijeg imovnog stanja besplatno visokoskolsko obrazovanje, u skladu
sa zakonom.
Osnivanje skola i univerziteta ureduje se zakonom.
Autonomija univerziteta
Clan 72.
Jemci se autonomija univerziteta, visokoskolskih i naucnih ustanova.
Univerziteti, visokoskolske i naucne ustanove samostalno odlucuju
o svome urecenju i radu, u skladu sa zakonom.
Sloboda naucnog i umetnickog stvaranja
Clan 73.
Naucno i umetnicko stvaralastvo je slobodno.
Autorima naucnih i umetnickih dela jemce se moralna i materijalna
prava, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija podstice i pomaze razvoj nauke, kulture i umetnosti.
Zdrava zivotna sredina
Clan 74.
Svako ima pravo na zdravu zivotnu sredinu i na
blagovremeno i potpuno obavestavanje o njenom stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran
je za zastitu zivotne sredine.
Svako je duzan da cuva i poboljsava zivotnu sredinu.
3. Prava pripadnika nacionalnih manjina
Osnovna odredba
Clan 75.
Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava
koja su Ustavom zajemcena svim gradanima, jemce se dodatna, individualna
ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinacno,
a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom
i medunarodnim ugovorima.
Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno
ili preko svojih predstavnika, ucestvuju u odlucivanju ili sami
odlucuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje,
obavestavanje i sluzbenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavestavanju
i sluzbenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina
mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.
Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina
Clan 76.
Pripadnicima nacionalnih manjina jemci se ravnopravnost
pred zakonom i jednaka zakonska zastita.
Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj
manjini.
Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere
koje Republika Srbija moze uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom
i politickom zivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izmedu
pripadnika nacionalne manjine i gradana koji pripadaju vecini, ako
su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova zivota koji
ih posebno pogadaju.
Ravnopravnost u vodenju javnih poslova
Clan 77.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim
uslovima kao ostali gradani, pravo da ucestvuju u upravljanju javnim
poslovima i da stupaju na javne funkcije.
Pri zaposljavanju u drzavnim organima, javnim sluzbama, organima
autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se racuna
o nacionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajucoj zastupljenosti
pripadnika nacionalnih manjina.
Zabrana nasilne asimilacije
Clan 78.
Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika
nacionalnih manjina.
Zastita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene
ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduje se zakonom.
Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vestacko menjanje
nacionalnog sastava stanovnistva na podrucjima gde pripadnici nacionalnih
manjina zive tradicionalno i u znacajnom broju.
Pravo na ocuvanje posebnosti
Clan 79.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na
izrazavanje, cuvanje, negovanje, razvijanje i javno izrazavanje
nacionalne, etnicke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih
simbola na javnim mestima; na koriscenje svog jezika i pisma; da
u sredinama gde cine znacajnu populaciju, drzavni organi, organizacije
kojima su poverena javna ovlascenja, organi autonomnih pokrajina
i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku;
na skolovanje na svom jeziku u drzavnim ustanovama i ustanovama
autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova;
da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde
cine znacajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica,
naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku;
na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavestavanje na svom jeziku,
ukljucujuci i pravo na izrazavanje, primanje, slanje i razmenu obavestenja
i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavestavanja,
u skladu sa zakonom.
U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu
se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.
Pravo na udruzivanje i na saradnju sa
sunarodnicima
Clan 80.
Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju
prosvetna i kulturna udruzenja, koja dobrovoljno finansiraju.
Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruzenjima nacionalnih
manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih
manjina.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju
sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.
Razvijanje duha tolerancije
Clan 81.
U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja
Srbija podstice duh tolerancije i medukulturnog dijaloga i preduzima
efikasne mere za unapredenje uzajamnog postovanja, razumevanja i
saradnje medu svim ljudima koji zive na njenoj teritoriji, bez obzira
na njihov etnicki, kulturni, jezicki ili verski identitet.
TRECI DEO
EKONOMSKO UREÐENJE I JAVNE FINANSIJE
1. Ekonomsko uredenje
Osnovna nacela
Clan 82.
Ekonomsko uredenje u Republici Srbiji pociva
na trzisnoj privredi, otvorenom i slobodnom trzistu, slobodi preduzetnistva,
samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih
oblika svojine.
Republika Srbija je jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim
trzistem roba, rada, kapitala i usluga.
Uticaj trzisne privrede na socijalni i ekonomski polozaj zaposlenih
uskladuje se kroz socijalni dijalog izmedu sindikata i poslodavaca.
Sloboda preduzetnistva
Clan 83.
Preduzetnistvo je slobodno.
Preduzetnistvo se moze ograniciti zakonom, radi zastite zdravlja
ljudi, zivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti
Republike Srbije.
Polozaj na trzistu
Clan 84.
Svi imaju jednak pravni polozaj na trzistu.
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ogranicava slobodna
konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog
polozaja.
Prava stecena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom
biti umanjena.
Strana lica izjednacena su na trzistu sa domacim.
Svojinska prava stranaca
Clan 85.
Strana fizicka i pravna lica mogu steci svojinu
na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom.
Stranci mogu steci pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima
od opsteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom.
Ravnopravnost svih oblika svojine
Clan 86.
Jemce se privatna, zadruzna i javna svojina.
Javna svojina je drzavna svojina, svojina autonomne pokrajine i
svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku
pravnu zastitu.
Postojeca drustvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima,
na nacin i u rokovima predvidenim zakonom.
Sredstva iz javne svojine otuduju se na nacin i pod uslovima utvrdenim
zakonom.
Drzavna imovina
Clan 87.
Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom
odredeno da su od opsteg interesa i imovina koju koriste organi
Republike Srbije u drzavnoj su imovini. U drzavnoj imovini mogu
biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.
Fizicka i pravna lica mogu steci pojedina prava na odredenim dobrima
u opstoj upotrebi, pod uslovima i na nacin predviden zakonom.
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nacin predviden
zakonom.
Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nacin
njenog koriscenja i raspolaganja, ureduju se zakonom.
Zemljiste
Clan 88.
Koriscenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljistem,
sumskim zemljistem i gradskim gradevinskim zemljistem u privatnoj
svojini, je slobodno.
Zakonom se mogu ograniciti oblici koriscenja i raspolaganja, odnosno
propisati uslovi za koriscenje i raspolaganje da bi se otklonila
opasnost od nanosenja stete zivotnoj sredini ili da bi se sprecila
povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.
Cuvanje nasleda
Clan 89.
Svako je duzan da cuva prirodne retkosti i naucno,
kulturno i istorijsko naslede, kao dobra od opsteg interesa, u skladu
sa zakonom.
Posebna odgovornost za ocuvanje nasleda je na Republici Srbiji,
autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Zastita potrosaca
Clan 90.
Republika Srbija stiti potrosace.
Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti
i privatnosti potrosaca, kao i sve necasne radnje na trzistu.
2. Javne finansije
Porezi i drugi prihodi
Clan 91.
Sredstva iz kojih se finansiraju nadleznosti
Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
obezbeduju se iz poreza i drugih prihoda utvrdenih zakonom.
Obaveza placanja poreza i drugih dazbina je opsta i zasniva se na
ekonomskoj moci obveznika.
Budzet
Clan 92.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave imaju budzete u kojima moraju biti prikazani
svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadleznosti.
Zakonom se utvrduju rokovi u kojima budzet mora biti usvojen i nacin
privremenog finansiranja.
Izvrsavanje svih budzeta kontrolise Drzavna revizorska institucija.
Narodna skupstina razmatra predlog zavrsnog racuna budzeta po pribavljenom
misljenju Drzavne revizorske institucije.
Javni dug
Clan 93.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave mogu da se zaduzuju.
Uslovi i postupak zaduzivanja ureduju se zakonom.
Ujednacavanje razvoja
Clan 94.
Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrzivom
regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.
Narodna banka Srbije
Clan 95.
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike
Srbije, samostalna je i podleze nadzoru Narodne skupstine, kojoj
i odgovara.
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skupstina.
O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.
Drzavna revizorska institucija
Clan 96.
Drzavna revizorska institucija je najvisi drzavni
organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je
i podleze nadzoru Narodne skupstine, kojoj i odgovara.
O Drzavnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.
CETVRTI DEO
NADLEZNOST REPUBLIKE SRBIJE
Nadleznost Republike Srbije
Clan 97.
Republika Srbija ureduje i obezbeduje:
1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost
i bezbednost Republike Srbije, njen medunarodni polozaj i odnose
sa drugim drzavama i medunarodnim organizacijama;
2. ostvarivanje i zastitu sloboda i prava gradana; ustavnost i
zakonitost; postupak pred sudovima i drugim drzavnim organima;
odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava gradana utvrdenih
Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opstih akata; amnestije
i pomilovanja za krivicna dela;
3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne
samouprave;
4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih gradana; mere
za slucaj vanrednog stanja;
5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnickog
saobracaja preko granice; polozaj stanaca i stranih pravnih lica;
6. jedinstveno trziste; pravni polozaj privrednih subjekata; sistem
obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve;
monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose
sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski
sistem;
7. svojinske i obligacione odnose i zastitu svih oblika svojine;
8. sistem u oblasti radnih odnosa, zastite na radu, zaposljavanja,
socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge
ekonomske i socijalne odnose od opsteg interesa;
9. odrzivi razvoj; sistem zastite i unapredenja zivotne sredine;
zastitu i unapredivanje biljnog i zivotinjskog sveta; proizvodnju,
promet i prevoz oruzja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih
i drugih opasnih materija;
10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zastite, boracke i
invalidske zastite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zastite
kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih sluzbi;
11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica;
finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statistickih
i drugih podataka od opsteg interesa;
12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog
razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljucujuci i razvoj
nedovoljno razvijenih podrucja; organizaciju i koriscenje prostora;
naucno-tehnoloski razvoj;
13. rezim i bezbednost u svim vrstama saobracaja;
14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;
15. finansiranje ostvarivanja prava i duznosti Republike Srbije,
utvrdenih Ustavom i zakonom;
16. organizaciju, nadleznost i rad republickih organa;
17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.
PETI DEO
UREÐENJE VLASTI
1. Narodna skupstina
Polozaj Narodne skupstine
Clan 98.
Narodna skupstina je najvise predstavnicko telo
i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
Nadleznost
Clan 99.
Narodna skupstina:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlucuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republicki referendum,
4. potvrduje medunarodne ugovore kad je zakonom predvidena obaveza
njihovog potvrdivanja,
5. odlucuje o ratu i miru i proglasava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad sluzbi bezbednosti,
7. donosi zakone i druge opste akte iz nadleznosti Republike Srbije,
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
9. usvaja strategiju odbrane,
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
11. usvaja budzet i zavrsni racun Republike Srbije, na predlog
Vlade,
12. daje amnestiju za krivicna dela.
U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupstina:
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlucuje
o prestanku mandata Vlade i ministara,
2. bira i razresava sudije Ustavnog suda,
3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova,
Republickog javnog tuzioca, javne tuzioce, sudije i zamenike javnih
tuzilaca, u skladu sa Ustavom,
4. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov
rad,
5. bira i razresava Zastitnika gradana, i nadzire njegov rad,
6. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom.
Narodna skupstina vrsi i druge poslove odredene
Ustavom i zakonom.
Sastav Narodne skupstine
Clan 100.
Narodnu skupstinu cini 250 narodnih poslanika,
koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu
sa zakonom.
U Narodnoj skupstini obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost
polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
Izbor narodnih poslanika i konstituisanje
Narodne skupstine
Clan 101.
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik
Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupstine, tako da
se izbori okoncaju u narednih 60 dana.
Prvu sednicu Narodne skupstine zakazuje predsednik Narodne skupstine
iz prethodnog saziva, tako da se sednica odrzi najkasnije 30 dana
od dana proglasenja konacnih rezultata izbora.
Narodna skupstina na prvoj sednici potvrduje poslanicke mandate.
Narodna skupstina konstituisana je potvrdivanjem mandata dve trecine
narodnih poslanika.
Na odluku donetu u vezi sa potvrdivanjem mandata dopustena je zalba
Ustavnom sudu, koji po njoj odlucuje u roku od 72 sata.
Potvrdivanjem mandata dve trecine narodnih poslanika prestaje mandat
prethodnog saziva Narodne skupstine.
Polozaj narodnih poslanika
Clan 102.
Mandat narodnog poslanika pocinje da tece danom
potvrdivanja mandata u Narodnoj skupstini i traje cetiri godine
odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne
skupstine.
Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odredenim zakonom,
neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politickoj stranci na
ciji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Narodni poslanik ne moze biti poslanik u skupstini autonomne pokrajine,
niti funkcioner u organima izvrsne vlasti i pravosuda, niti moze
obavljati druge funkcije, poslove i duznosti za koje je zakonom
utvrdeno da predstavljaju sukob interesa.
Izbor, prestanak mandata i polozaj narodnih poslanika ureduje se
zakonom.
Imunitet narodnog poslanika
Clan 103.
Narodni poslanik uziva imunitet.
Narodni poslanik ne moze biti pozvan na krivicnu ili drugu odgovornost
za izrazeno misljenje ili glasanje u vrsenju svoje poslanicke funkcije.
Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moze biti pritvoren,
niti se protiv njega moze voditi krivicni ili drugi postupak u kome
se moze izreci kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupstine.
Narodni poslanik koji je zatecen u izvrsenju krivicnog dela za koje
je propisana kazna zatvora u trajanju duzem od pet godina moze biti
pritvoren bez odobrenja Narodne skupstine.
U krivicnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet,
ne teku rokovi propisani za taj postupak.
Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljucuje pravo Narodne
skupstine da uspostavi imunitet.
Predsednik i potpredsednici Narodne skupstine
Clan 104.
Narodna skupstina, vecinom glasova svih narodnih
poslanika, bira predsednika i jednog ili vise potpredsednika Narodne
skupstine.
Predsednik Narodne skupstine predstavlja Narodnu skupstinu, saziva
njene sednice, predsedava njima i vrsi druge poslove odredene Ustavom,
zakonom i poslovnikom Narodne skupstine.
Nacin odlucivanja u Narodnoj skupstini
Clan 105.
Narodna skupstina donosi odluke vecinom glasova
narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna vecina narodnih
poslanika.
Vecinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupstina:
1. daje amnestiju za krivicna dela,
2. proglasava i ukida vanredno stanje,
3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u
ratnom i vanrednom stanju,
4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama
i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadleznosti,
5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
6. odlucuje o Poslovniku o svom radu,
7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike,
clanovima Vlade i Zastitniku gradana,
8. usvaja budzet i zavrsni racun,
9. bira clanove Vlade i odlucuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
10. odlucuje o odgovoru na interpelaciju,
11. bira sudije Ustavnog suda i odlucuje o njihovom razresenju
i prestanku mandata,
12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova,
Republickog javnog tuzioca i javne tuzioce i odlucuje o prestanku
njihove funkcije;
13. bira sudije i zamenike javnih tuzilaca, u skladu s Ustavom;
14. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera
i Zastitnika gradana,
15. vrsi i druge izborne nadleznosti Narodne skupstine.
Vecinom glasova svih narodnih poslanika Narodna
skupstina odlucuje o zakonima kojima se ureduju:
1. referendum i narodna inicijativa,
2. uzivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih
manjina,
3. plan razvoja i prostorni plan,
4. javno zaduzivanje,
5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,
6. zakljucivanje i potvrdivanje medunarodnih ugovora,
7. druga pitanja odredena Ustavom.
Zasedanja
Clan 106.
Narodna skupstina se sastaje u dva redovna zasedanja
godisnje.
Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu, a drugo
redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje
ne moze trajati duze od 90 dana.
Narodna skupstina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje
jedne trecine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred
odredenim dnevnim redom.
Narodna skupstina sastaje se bez poziva posle proglasenja ratnog
ili vanrednog stanja.
Pravo predlaganja zakona
Clan 107.
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opstih
akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupstina autonomne pokrajine
ili najmanje 30.000 biraca.
Zastitnik gradana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja
zakona iz svoje nadleznosti.
Referendum
Clan 108.
Na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili
najmanje 100.000 biraca Narodna skupstina raspisuje referendum o
pitanju iz svoje nadleznosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz medunarodnih
ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode,
poreski i drugi finansijski zakoni, budzet i zavrsni racun, uvodenje
vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se ticu izbornih
nadleznosti Narodne skupstine.
Raspustanje Narodne skupstine
Clan 109.
Predsednik Republike moze, na obrazlozeni predlog
Vlade, raspustiti Narodnu skupstinu.
Vlada ne moze predloziti raspustanje Narodne skupstine, ako je podnet
predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje
svoga poverenja.
Narodna skupstina se raspusta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja
ne izabere Vladu.
Narodna skupstina ne moze biti raspustena za vreme ratnog ili vanrednog
stanja.
Predsednik Republike duzan je da ukazom raspusti Narodnu skupstinu
u slucajevima odredenim Ustavom.
Istovremeno sa raspustanjem Narodne skupstine predsednik Republike
raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okoncaju
najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Narodna skupstina koja je raspustena vrsi samo tekuce ili neodlozne
poslove, odredene zakonom. U slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog
stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadleznost, koja traje do
okoncanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Zakon o Narodnoj skupstini
Clan 110.
O Narodnoj skupstini se donosi zakon.
2. Predsednik Republike
Polozaj predsednika Republike
Clan 111.
Predsednik Republike izrazava drzavno jedinstvo
Republike Srbije.
Nadleznost
Clan 112.
Predsednik Republike:
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i
inostranstvu,
2. ukazom proglasava zakone, u skladu s Ustavom,
3. predlaze Narodnoj skupstini kandidata za predsednika Vlade,
posto saslusa misljenje predstavnika izabranih izbornih lista,
4. predlaze Narodnoj skupstini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom
i zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu
predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vrsi i druge poslove odredene Ustavom.
Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje
Vojskom i postavlja, unapreduje i razresava oficire Vojske Srbije.
Proglasenje zakona
Clan 113.
Predsednik Republike je duzan da najkasnije u
roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije
u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese
ukaz o proglasenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazlozenje,
vrati Narodnoj skupstini, na ponovno odlucivanje.
Ako Narodna skupstina odluci da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik
Republike vratio na odlucivanje, zakon se izglasava vecinom od ukupnog
broja poslanika.
Predsednik Republike je duzan da proglasi ponovno izglasani zakon.
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglasenju zakona u Ustavom
predvidenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupstine.
Izbor
Clan 114.
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima,
tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupstine
90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori
okoncaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom.
Prilikom stupanja na duznost, predsednik Republike, pred Narodnom
skupstinom polaze zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da cu sve svoje snage posvetiti ocuvanju suverenosti
i celine teritorije Republike Srbije, ukljucujuci i Kosovo i Metohiju
kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih
prava i sloboda, postovanju i odbrani Ustava i zakona, ocuvanju
mira i blagostanja svih gradana Republike Srbije i da cu savesno
i odgovorno ispunjavati sve svoje duznosti."
Nespojivost funkcija
Clan 115.
Predsednik Republike ne moze obavljati drugu
javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Mandat
Clan 116.
Mandat predsednika Republike traje pet godina
i pocinje da tece od dana polaganja zakletve pred Narodnom skupstinom.
Ako mandat predsednika Republike istice za vreme ratnog ili vanrednog
stanja, produzava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana
prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Niko ne moze vise od dva puta da bude biran za predsednika Republike.
Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je
izabran, ostavkom ili razresenjem.
Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupstine.
Ostavka
Clan 117.
Kad predsednik Republike podnese ostavku, on
o tome obavestava javnost i predsednika Narodne skupstine.
Danom podnosenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.
Razresenje
Clan 118.
Predsednik Republike razresava se zbog povrede
Ustava, odlukom Narodne skupstine, glasovima najmanje dve trecine
narodnih poslanika.
Postupak za razresenje moze da pokrene Narodna skupstina, na predlog
najmanje jedne trecine narodnih poslanika.
Ustavni sud je duzan da po pokrenutom postupku za razresenje, najkasnije
u roku od 45 dana, odluci o postojanju povrede Ustava.
Imunitet
Clan 119.
Predsednik Republike uziva imunitet kao narodni
poslanik.
O imunitetu predsednika Republike odlucuje Narodna skupstina.
Zamenjivanje predsednika Republike
Clan 120.
Kada je predsednik Republike sprecen da obavlja
duznost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran,
zamenjuje ga predsednik Narodne skupstine.
Predsednik Narodne skupstine moze da zamenjuje predsednika Republike
najduze tri meseca.
Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skupstine je
obavezan da raspise tako da se odrze najkasnije tri meseca od nastanka
sprecenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji
je biran.
Zakon o predsedniku Republike
Clan 121.
O predsedniku Republike donosi se zakon.
3. Vlada
Polozaj Vlade
Clan 122.
Vlada je nosilac izvrsne vlasti u Republici Srbiji.
Nadleznost
Clan 123.
Vlada:
1. utvrduje i vodi politiku,
2. izvrsava zakone i druge opste akte Narodne skupstine,
3. donosi uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona,
4. predlaze Narodnoj skupstini zakone i druge opste akte i daje
o njima misljenje kad ih podnese drugi predlagac,
5. usmerava i uskladuje rad organa drzavne uprave i vrsi nadzor
nad njihovim radom,
6. vrsi i druge poslove odredene Ustavom i zakonom.
Odgovornost Vlade
Clan 124.
Vlada je odgovorna Narodnoj skupstini za politiku
Republike Srbije, za izvrsavanje zakona i drugih opstih akata Narodne
skupstine i za rad organa drzavne uprave.
Predsednik Vlade i clanovi Vlade
Clan 125.
Vladu cine predsednik Vlade, jedan ili vise potpredsednika
i ministri.
Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednacenom
politickom delovanju Vlade, uskladuje rad clanova Vlade i predstavlja
Vladu.
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva
odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupstini.
Nespojivost funkcija
Clan 126.
Clan Vlade ne moze biti narodni poslanik u Narodnoj
skupstini, poslanik u skupstini autonomne pokrajine i odbornik u
skupstini jedinice lokalne samouprave, niti clan izvrsnog veca autonomne
pokrajine ili izvrsnog organa jedinice lokalne samouprave.
Zakonom se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni
interesi u sukobu sa polozajem clana Vlade.
Izbor Vlade
Clan 127.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupstini
predlaze predsednik Republike, posto saslusa misljenje predstavnika
izabranih izbornih lista.
Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupstini iznosi program
Vlade i predlaze njen sastav.
Narodna skupstina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika
i clanova Vlade.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala vecina od ukupnog
broja narodnih poslanika.
Pocetak i prestanak mandata Vlade i clanova
Vlade
Clan 128.
Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne
skupstine koja ju je izabrala.
Mandat Vlade pocinje da tece danom polaganja zakletve pred Narodnom
skupstinom.
Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem
nepoverenja, raspustanjem Narodne skupstine, ostavkom predsednika
Vlade i u drugim slucajevima utvrdenim Ustavom.
Vlada kojoj je prestao mandat moze da vrsi samo poslove odredene
zakonom, do izbora nove Vlade.
Vlada kojoj je prestao mandat ne moze da predlozi raspustanje Narodne
skupstine.
clanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran,
konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupstini
i razresenjem od strane Narodne skupstine, na predlog predsednika
Vlade.
Interpelacija
Clan 129.
Najmanje 50 narodnih poslanika moze podneti interpelaciju
u vezi sa radom Vlade ili pojedinog clana Vlade.
Vlada je duzna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.
Narodna skupstina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju
podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upucena.
Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skupstina nastavlja da
radi po usvojenom dnevnom redu.
Ako Narodna skupstina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili clana
Vlade, pristupice se glasanju o nepoverenju Vladi ili clanu Vlade,
ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik
Vlade, odnosno clan Vlade ne podnese ostavku.
O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moze se ponovo raspravljati
pre isteka roka od 90 dana.
Glasanje o nepoverenju Vladi ili clanu
Vlade
Clan 130.
Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom clanu
Vlade moze zatraziti najmanje 60 narodnih poslanika.
Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom clanu Vlade
Narodna skupstina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije
pet dana po podnosenju predloga. Nakon okoncanja rasprave pristupa
se glasanju o predlogu.
Narodna skupstina je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja
Vladi ili clanu Vlade ako je za njega glasalo vise od polovine od
svih narodnih poslanika.
Ako Narodna skupstina izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike
je duzan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupstina
ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja,
predsednik Republike je duzan da raspusti Narodnu skupstinu i raspise
izbore.
Ako Narodna skupstina izglasa nepoverenje clanu Vlade, predsednik
Vlade je duzan da pokrene postupak za izbor novog clana Vlade, u
skladu sa zakonom.
Ako Vladi ili clanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici
predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju
pre isteka roka od 180 dana.
Glasanje o poverenju Vladi
Clan 131.
Vlada moze zatraziti glasanje o svom poverenju.
Predlog za glasanje o poverenju Vladi moze se, na zahtev Vlade,
razmatrati i na sednici Narodne skupstine koja je u toku, a ako
Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj
sednici, a najranije pet dana od njegovog podnosenja. Nakon okoncanja
rasprave pristupa se glasanju o predlogu.
Narodna skupstina je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja
Vladi ako je za njega glasalo vise od polovine od svih narodnih
poslanika.
Ako Narodna skupstina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje
mandat, a predsednik Republike je duzan da pokrene postupak za izbor
nove Vlade. Ako Narodna skupstina ne izabere novu Vladu u roku od
30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je
duzan da raspusti Narodnu skupstinu i raspise izbore.
Ostavka predsednika Vlade
Clan 132.
Predsednik Vlade moze podneti ostavku Narodnoj
skupstini.
Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupstine i
istovremeno o njoj obavestava predsednika Republike i javnost.
Narodna skupstina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika
Vlade.
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.
Kada Narodna skupstina konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik
Republike je duzan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako
Narodna skupstina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana
konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je
duzan da raspusti Narodnu skupstinu i raspise izbore.
Ostavka i razresenje clana Vlade
Clan 133.
clan Vlade moze podneti ostavku predsedniku Vlade.
Predsednik Vlade dostavlja ostavku clana Vlade predsedniku Narodne
skupstine, a Narodna skupstina na prvoj narednoj sednici konstatuje
ostavku.
Predsednik Vlade moze predloziti Narodnoj skupstini razresenje pojedinog
clana Vlade.
Narodna skupstina razmatra i glasa o predlogu za razresenje clana
Vlade na prvoj narednoj sednici.
Odluka o razresenju clana Vlade doneta je ako je za nju glasala
vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.
clanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije
ostavke, a clanu Vlade koji je razresen, danom donosenja odluke
o razresenju.
Polozaj i ovlascenja clana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu
na koga je podnet predlog za razresenje, do prestanka mandata, ureduju
se zakonom.
Predsednik Vlade je duzan da po prestanku mandata clana Vlade zbog
podnosenja ostavke ili razresenja, u skladu sa zakonom, pokrene
postupak za izbor novog clana Vlade.
Imunitet predsednika i clana Vlade
Clan 134.
Predsednik Vlade i clan Vlade ne odgovaraju za
misljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skupstine, ili za
glasanje na sednici Vlade.
Predsednik i clan Vlade uzivaju imunitet kao narodni poslanik. O
imunitetu predsednika i clana Vlade, odlucuje Vlada.
Zakon o Vladi
Clan 135.
O Vladi se donosi zakon.
4. Drzavna uprava
Polozaj drzavne uprave
Clan 136.
Drzavna uprava je samostalna, vezana Ustavom
i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.
Poslove drzavne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi drzavne
uprave odredeni zakonom.
Poslovi drzavne uprave i broj ministarstava odreduju se zakonom.
Unutrasnje uredenje ministarstava i drugih organa drzavne uprave
i organizacija propisuje Vlada.
Poveravanje javnih ovlascenja i javne
sluzbe
Clan 137.
U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza
gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa
za zivot i rad, zakonom se moze poveriti obavljanje odredenih poslova
iz nadleznosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici
lokalne samouprave.
Pojedina javna ovlascenja se mogu zakonom poveriti i preduzecima,
ustanovama, organizacijama i pojedincima.
Javna ovlascenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko
kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili
delatnostima.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
mogu osnovati javne sluzbe.
Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne sluzbe, njihovo
uredenje i rad propisuje se zakonom.
5. Zastitnik gradana
Clan 138.
Zastitnik gradana je nezavisan drzavni organ
koji stiti prava gradana i kontrolise rad organa drzavne uprave,
organa nadleznog za pravnu zastitu imovinskih prava i interesa Republike
Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeca i ustanova
kojima su poverena javna ovlascenja.
Zastitnik gradana nije ovlascen da kontrolise rad Narodne skupstine,
predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuzilastava.
Zastitnika gradana bira i razresava Narodna skupstina, u skladu
sa Ustavom i zakonom.
Zastitnik gradana za svoj rad odgovara Narodnoj skupstini.
Zastitnik gradana uziva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu
zastitnika gradana odlucuje Narodna skupstina.
O Zastitniku gradana donosi se zakon.
6. Vojska Srbije
Nadleznost
Clan 139.
Vojska Srbije brani zemlju od oruzanog ugrozavanja
spolja i izvrsava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom
i principima medunarodnog prava koji regulisu upotrebu sile.
Upotreba Vojske Srbije van granica
Clan 140.
Vojska Srbije se moze upotrebiti van granica
Republike Srbije samo po odluci Narodne skupstine Republike Srbije.
Kontrola nad Vojskom Srbije
Clan 141.
Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom
kontrolom.
O Vojsci Srbije donosi se zakon.
7. Sudovi
Nacela sudstva
Clan 142.
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike
Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,
zakona i drugih opstih akata, kada je to predvideno zakonom, opsteprihvacenih
pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i moze se ograniciti samo u skladu
s Ustavom.
U sudenju ucestvuju sudije i sudije porotnici, na nacin utvrden
zakonom.
Zakonom se moze propisati da u odredenim sudovima i u odredenim
stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u vecu, a zakonom se moze predvideti da u odredenim stvarima
sudi sudija pojedinac.
Vrste sudova
Clan 143.
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima
opste i posebne nadleznosti.
Osnivanje, organizacija, nadleznost, uredenje i sastav sudova ureduju
se zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Vrhovni kasacioni sud je najvisi sud u Republici Srbiji.
Sediste Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Clan 144.
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog
Visokog saveta sudstva, po pribavljenom misljenju opste sednice
Vrhovnog kasacionog suda i nadleznog odbora Narodne skupstine, bira
Narodna skupstina.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina
i ne moze biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka
vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom
propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razresenjem
iz zakonom propisanih razloga za razresenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda
donosi Narodna skupstina, u skladu sa zakonom, pri cemu odluku o
razresenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.
Sudske odluke
Clan 145.
Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrdenom medunarodnom
ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske
kontrole.
Sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud, u zakonom propisanom
postupku.
Pomilovanjem ili amnestijom izrecena kazna moze se, bez sudske odluke,
oprostiti u celini ili delimicno.
Stalnost sudijske funkcije
Clan 146.
Sudijska funkcija je stalna.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
Izbor sudija
Clan 147.
Narodna skupstina, na predlog Visokog saveta
sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje
tri godine.
Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno
obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlucuje i o izboru sudija koji su na stalnoj
sudijskoj funkciji u drugi ili visi sud.
Prestanak sudijske funkcije
Clan 148.
Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev,
nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razresenjem iz zakonom
predvidenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva.
Protiv ove odluke sudija ima pravo zalbe Ustavnom sudu. Izjavljena
zalba iskljucuje pravo na podnosenje Ustavne zalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i
razlozi za razresenje od duznosti predsednika suda, ureduju se zakonom.
Nezavisnost sudije
Clan 149.
Sudija je u vrsenju sudijske funkcije nezavisan
i potcinjen samo Ustavu i zakonu.
Svaki uticaj na sudiju u vrsenju sudijske funkcije je zabranjen.
Nepremestivost sudije
Clan 150.
Sudija ima pravo da vrsi sudijsku funkciju u
sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost moze biti premesten
ili upucen u drugi sud.
U slucaju ukidanja suda ili preteznog dela nadleznosti suda za koji
je izabran, sudija izuzetno moze bez svoje saglasnosti biti trajno
premesten ili upucen u drugi sud, u skladu sa zakonom.
Imunitet
Clan 151.
Sudija ne moze biti pozvan na odgovornost za
izrazeno misljenje ili glasanje prilikom donosenja sudske odluke,
osim ako se radi o krivicnom delu krsenja zakona od strane sudije.
Sudija ne moze biti lisen slobode u postupku pokrenutom zbog krivicnog
dela ucinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog
saveta sudstva.
Nespojivost sudijske funkcije
Clan 152.
Zabranjeno je politicko delovanje sudija.
Zakonom se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni
interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.
8. Visoki savet sudstva
Polozaj, sastav i izbor
Clan 153.
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan
organ koji obezbeduje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova
i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 clanova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog
suda, ministar nadlezan za pravosude i predsednik nadleznog odbora
Narodne skupstine, kao clanovi po polozaju i osam izbornih clanova
koje bira Narodna skupstina, u skladu sa zakonom.
Izborne clanove cine sest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom,
od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna
i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od
kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni clanovi Visokog saveta sudstva.
Mandat clanova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za
clanove po polozaju.
Clan Visokog saveta sudstva uziva imunitet kao sudija.
Nadleznost Visokog saveta sudstva
Clan 154.
Visoki savet sudstva bira i razresava sudije,
u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaze Narodnoj skupstini izbor
sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaze Narodnoj
skupstini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika
sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, ucestvuje u postupku za prestanak
funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova,
na nacin predviden Ustavom i zakonom, vrsi i druge poslove odredene
zakonom.
Pravni lek
Clan 155.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva moze se
uloziti zalba Ustavnom sudu, u slucajevima propisanim zakonom.
9. Javno tuzilastvo
Polozaj i nadleznost
Clan 156.
Javno tuzilastvo je samostalan drzavni organ
koji goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela i preduzima
mere za zastitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tuzilastvo vrsi svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrdenog
medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Osnivanje i organizacija
Clan 157.
Osnivanje, organizacija i nadleznost javnog tuzilastva
ureduju se zakonom.
Republicko javno tuzilastvo je najvise javno tuzilastvo u Republici
Srbiji.
Republicki javni tuzilac
Clan 158.
Republicki javni tuzilac vrsi nadleznost javnog
tuzilastva u okviru prava i duznosti Republike Srbije.
Republickog javnog tuzioca, na predlog Vlade, po pribavljenom misljenju
nadleznog odbora Narodne skupstine, bira Narodna skupstina.
Republicki javni tuzilac bira se na period od sest godina i moze
biti ponovo biran.
Republickom javnom tuziocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo
izabran, kada sam to zatrazi, nastupanjem zakonom propisanih uslova
ili razresenjem iz zakonom predvidenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republickom javnom tuziocu donosi Narodna
skupstina, u skladu sa zakonom, pri cemu odluku o razresenju donosi
na predlog Vlade.
Javni tuzioci i zamenici javnih tuzilaca
Clan 159.
Funkciju javnog tuzilastva vrsi javni tuzilac.
Javnog tuzioca bira Narodna skupstina, na predlog Vlade.
Mandat javnog tuzioca traje sest godina i moze biti ponovo biran.
Zamenik javnog tuzioca zamenjuje javnog tuzioca pri vrsenju tuzilacke
funkcije i duzan je da postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skupstina, na predlog Drzavnog veca tuzilaca, bira za zamenika
javnog tuzioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tuzioca koji je prvi put izabran na funkciju
traje tri godine.
Drzavno vece tuzilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih
tuzilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom
tuzilastvu.
Drzavno vece tuzilaca odlucuje i o izboru zamenika javnih tuzilaca
koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tuzilastvo.
Odgovornost
Clan 160.
Republicki javni tuzilac odgovoran je za rad
javnog tuzilastva i za svoj rad Narodnoj skupstini.
Javni tuzioci odgovaraju za rad javnog tuzilastva i za svoj rad
Republickom javnom tuziocu i Narodnoj skupstini, a nizi javni tuzioci
i neposredno visem javnom tuziocu.
Zamenici javnog tuzioca odgovaraju za svoj rad javnom tuziocu.
Prestanak funkcije javnog tuzioca i zamenika
javnog tuzioca
Clan 161.
Javnom tuziocu i zameniku tuzioca prestaje funkcija
na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razresenjem
iz zakonom propisanih razloga. Javnom tuziocu funkcija prestaje
i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuzioca, ako ne
bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku funkcije javnog tuzioca, u skladu sa zakonom
donosi Narodna skupstina, pri cemu odluku o razresenju donosi na
predlog Vlade.
Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuzioca, u skladu sa
zakonom, donosi Drzavno vece tuzilaca.
Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuzilac i zamenik javnog
tuzioca mogu uloziti zalbu Ustavnom sudu. Izjavljena zalba iskljucuje
pravo na podnosenje ustavne zalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tuzioca
i zamenika javnog tuzioca, ureduju se zakonom.
Imunitet
Clan 162.
Javni tuzilac i zamenik javnog tuzioca ne mogu
biti pozvani na odgovornost za izrazeno misljenje u vrsenju tuzilacke
funkcije, osim ako se radi o krivicnom delu krsenja zakona od strane
javnog tuzioca, odnosno zamenika javnog tuzioca.
Javni tuzilac, odnosno zamenik javnog tuzioca ne moze biti lisen
slobode u postupku pokrenutom zbog krivicnog dela ucinjenog u vrsenju
tuzilacke funkcije, odnosno sluzbe, bez odobrenja nadleznog odbora
Narodne skupstine.
Nespojivost tuzilacke funkcije
Clan 163.
Zabranjeno je politicko delovanje javnih tuzilaca
i zamenika javnih tuzilaca.
Zakonom se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni
interesi nespojivi sa tuzilackom funkcijom.
Polozaj, sastav i izbor Drzavnog veca
tuzilaca
Clan 164.
Drzavno vece tuzilaca je samostalan organ koji
obezbeduje i garantuje samostalnost javnih tuzilaca i zamenika javnih
tuzilaca u skladu sa Ustavom.
Drzavno vece tuzilaca ima 11 clanova.
U sastav Drzavnog veca tuzilaca ulaze Republicki javni tuzilac,
ministar nadlezan za pravosude i predsednik nadleznog odbora Narodne
skupstine, kao clanovi po polozaju i osam izbornih clanova koje
bira Narodna skupstina, u skladu sa zakonom.
Izborne clanove cine sest javnih tuzilaca ili zamenika javnih tuzilaca
sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih
pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina
iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog
fakulteta.
Mandat clanova Drzavnog veca tuzilaca traje pet godina, osim za
clanove po polozaju.
clan Drzavnog veca tuzilaca uziva imunitet kao javni tuzilac.
Nadleznost Drzavnog veca tuzilaca
Clan 165.
Drzavno vece tuzilaca predlaze Narodnoj skupstini
kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuzioca, bira zamenike
javnih tuzilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuzioca,
bira zamenike javnih tuzilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike
javnog tuzioca u drugom javnom tuzilastvu, odlucuje u postupku za
prestanak funkcije zamenika javnih tuzilaca, na nacin predviden
Ustavom i zakonom, vrsi i druge poslove odredene zakonom.
SESTI DEO
USTAVNI SUD
Polozaj
Clan 166.
Ustavni sud je samostalan i nezavisan drzavni
organ koji stiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava
i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konacne, izvrsne i opsteobavezujuce.
Nadleznost
Clan 167.
Ustavni sud odlucuje o:
1. saglasnosti zakona i drugih opstih akata
sa Ustavom, opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim
medunarodnim ugovorima,
2. saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom,
3. saglasnosti drugih opstih akata sa zakonom,
4. saglasnosti statuta i opstih akata autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,
5. saglasnosti opstih akata organizacija kojima su poverena javna
ovlascenja, politickih stranaka, sindikata, udruzenja gradana
i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.
Ustavni sud:
1. resava sukob nadleznosti izmedu sudova i
drugih drzavnih organa,
2. resava sukob nadleznosti izmedu republickih organa i pokrajinskih
organa ili organa jedinica lokalne samouprave,
3. resava sukob nadleznosti izmedu pokrajinskih organa i organa
jedinica lokalne samouprave,
4. resava sukob nadleznosti izmedu organa razlicitih autonomnih
pokrajina ili razlicitih jedinica lokalne samouprave,
5. odlucuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odredena
nadleznost sudova,
6. vrsi i druge poslove odredene Ustavom i zakonom.
Ustavni sud odlucuje o zabrani rada politicke
stranke, sindikalne organizacije ili udruzenja gradana.
Ustavni sud obavlja i druge poslove predvidene Ustavom.
Ocena ustavnosti i zakonitosti
Clan 168.
Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu
da pokrenu drzavni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne
samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak moze
pokrenuti i sam Ustavni sud.
Svako pravno ili fizicko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje
postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zakon ili drugi opsti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje
da vazi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u sluzbenom glasilu.
Ustavni sud moze, do donosenja konacne odluke i pod uslovima odredenim
zakonom, obustaviti izvrsenje pojedinacnog akta ili radnje preduzete
na osnovu zakona ili drugog opsteg akta ciju ustavnost ili zakonitost
ocenjuje.
Ustavni sud moze oceniti saglasnost zakona i drugih opstih akata
sa Ustavom, opstih akata sa zakonom i po prestanku njihovog vazenja,
ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od sest
meseci od prestanka njihovog vazenja.
Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja
na snagu
Clan 169.
Na zahtev najmanje jedne trecine narodnih poslanika,
Ustavni sud je duzan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona
koji je izglasan, a ukazom jos nije proglasen.
Ako zakon bude proglasen pre donosenja odluke o ustavnosti, Ustavni
sud ce nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim
postupkom za ocenu ustavnosti zakona.
Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog
proglasenja, ova odluka ce stupiti na snagu danom proglasenja zakona.
Postupak za ocenu ustavnosti ne moze biti pokrenut protiv zakona
cija je uskladenost sa Ustavom utvrdena pre njegovog stupanja na
snagu.
Ustavna zalba
Clan 170.
Ustavna zalba se moze izjaviti protiv pojedinacnih
akata ili radnji drzavnih organa ili organizacija kojima su poverena
javna ovlascenja, a kojima se povreduju ili uskracuju ljudska ili
manjinska prava i slobode zajemcene Ustavom, ako su iscrpljena ili
nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zastitu.
Obezbedenje izvrsenja odluke
Clan 171.
Svako je duzan da postuje i izvrsava odluku Ustavnog
suda.
Ustavni sud svojom odlukom ureduje nacin njenog izvrsenja, kada
je to potrebno.
Izvrsenje odluka Ustavnog suda ureduje se zakonom.
Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje
sudija Ustavnog suda
Clan 172.
Ustavni sud cini 15 sudija koji se biraju i imenuju
na devet godina.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupstina, pet imenuje predsednik
Republike, a pet opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Narodna skupstina bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata
koje predlozi predsednik Republike, predsednik Republike imenuje
pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predlozi Narodna
skupstina, a opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet
sudija izmedu 10 kandidata koje na zajednickoj sednici predloze
Visoki savet sudstva i Drzavno vece tuzilaca.
Sa svake od predlozenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata
mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima
sa najmanje 40 godina zivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Jedno lice moze biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda
najvise dva puta.
Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period
od tri godine, tajnim glasanjem.
Sukob interesa. Imunitet
Clan 173.
Sudija Ustavnog suda ne moze vrsiti drugu javnu
ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom
fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.
Sudija Ustavnog suda uziva imunitet kao narodni poslanik. O njegovom
imunitetu odlucuje Ustavni sud.
Prestanak duznosti sudije Ustavnog suda
Clan 174.
Sudiji Ustavnog suda duznost prestaje istekom
vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni
zakonom propisane opste uslove za starosnu penziju ili razresenjem.
Sudija Ustavnog suda razresava se ako povredi zabranu sukoba interesa,
trajno izgubi radnu sposobnost za duznost sudije Ustavnog suda,
bude osuden na kaznu zatvora ili za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim
duznosti sudije Ustavnog suda.
O prestanku duznosti sudije, na zahtev ovlascenih predlagaca za
izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odlucuje
Narodna Skupstina. Inicijativu za pokretanje postupka za razresenje
moze da podnese Ustavni sud.
Nacin odlucivanja u Ustavnom sudu. Zakon
o Ustavnom sudu
Clan 175.
Ustavni sud odluke donosi vecinom glasova svih
sudija Ustavnog suda.
Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
Ustavni sud donosi dvotrecinskom vecinom glasova svih sudija.
Uredenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo
njegovih odluka, ureduju se zakonom.
SEDMI DEO
TERITORIJALNO UREÐENJE
1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
Pojam
Clan 176.
Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju
i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih
slobodno izabranih predstavnika.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih
lica.
Razgranicenje nadleznosti
Clan 177.
Jedinice lokalne samouprave nadlezne su u pitanjima
koja se, na svrsishodan nacin, mogu ostvarivati unutar jedinice
lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na
svrsishodan nacin, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine,
u kojima nije nadlezna Republika Srbija.
Koja su pitanja od republickog, pokrajinskog i lokalnog znacaja
odreduje se zakonom.
Poveravanje nadleznosti
Clan 178.
Republika Srbija moze zakonom poveriti autonomnim
pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz
svoje nadleznosti.
Autonomna pokrajina moze odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave
pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.
Sredstva za vrsenje poverenih nadleznosti obezbeduje Republika Srbija
ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadleznosti.
Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
i ovlascenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad
vrsenjem poverenih nadleznosti ureduju se zakonom.
Pravo na samostalno uredivanje organa
Clan 179.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom
autonomne pokrajine, a jedinice lokalne samouprave, u skladu sa
Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uredenje i nadleznost svojih
organa i javnih sluzbi.
Skupstina autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave
Clan 180.
Skupstina je najvisi organ autonomne pokrajine
i jedinice lokalne samouprave.
Skupstinu autonomne pokrajine cine poslanici, a skupstinu jedinice
lokalne samouprave odbornici.
Poslanici i odbornici biraju se na period od cetiri godine, na neposrednim
izborima tajnim glasanjem, i to poslanici u skladu sa odlukom skupstine
autonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa zakonom.
U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima
zivi stanovnistvo mesovitog nacionalnog sastava, omogucuje se srazmerna
zastupljenost nacionalnih manjina u skupstinama, u skladu sa zakonom.
Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave
Clan 181.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
saraduju sa odgovarajucim teritorijalnim zajednicama i jedinicama
lokalne samouprave drugih drzava, u okviru spoljne politike Republike
Srbije, uz postovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka
Republike Srbije.
2. Autonomne pokrajine
Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine
Clan 182.
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne
zajednice osnovane Ustavom, u kojima gradani ostvaruju pravo na
pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu
Kosovo i Metohija. Sustinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo
i Metohija uredice se posebnim zakonom koji se donosi po postupku
predvidenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a vec osnovane ukidati
ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava. Predlog za
osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojecih autonomnih
pokrajina utvrduju gradani na referendumu, u skladu sa zakonom.
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moze promeniti
granica izmedu autonomnih pokrajina odreduje se zakonom. Teritorija
autonomnih pokrajina ne moze se menjati bez saglasnosti njenih gradana
izrazene na referendumu, u skladu sa zakonom.
Nadleznost autonomnih pokrajina
Clan 183.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim
statutom, ureduju nadleznost, izbor, organizaciju i rad organa i
sluzbi koje osnivaju.
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureduju pitanja od pokrajinskog
znacaja u oblasti:
1. prostornog planiranja i razvoja,
2. poljoprivrede, vodoprivrede, sumarstva, lova, ribolova, turizma,
ugostiteljstva, banja i lecilista, zastite zivotne sredine, industrije
i zanatstva, drumskog, recnog i zeleznickog saobracaja i uredivanja
puteva, priredivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zastite
i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.
Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju
ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
Autonomne pokrajine utvrduju simbole pokrajine i nacin njihovog
koriscenja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nacin predviden
zakonom.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne
prihode, obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje
poverenih poslova, donose svoj budzet i zavrsni racun.
Finansijska autonomija autonomnih pokrajina
Clan 184.
Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima
finansira svoje nadleznosti.
Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreduju se
zakonom.
Zakonom se odreduje ucesce autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike
Srbije.
Budzet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu
na budzet Republike Srbije, s tim sto se tri sedmine od budzeta
Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih
rashoda.
Pravni akti autonomne pokrajine
Clan 185.
Najvisi pravni akt autonomne pokrajine je statut.
Statut autonomne pokrajine donosi njena skupstina, uz prethodnu
saglasnost Narodne skupstine.
O pitanjima iz svoje nadleznosti autonomna pokrajina donosi odluke
i druga opsta akta.
Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine
Clan 186.
Vlada moze pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak
za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine,
pre njenog stupanja na snagu. U tom slucaju, Ustavni sud moze, do
donosenja svoje odluke, odloziti stupanje na snagu osporene odluke
autonomne pokrajine.
Zastita pokrajinske autonomije
Clan 187.
Organ odreden statutom autonomne pokrajine ima
pravo zalbe Ustavnom sudu ako se pojedinacnim aktom ili radnjom
drzavnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogucava
vrsenje nadleznost autonomne pokrajine.
Organ odreden statutom autonomne pokrajine moze pokrenuti postupak
za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opsteg akta
Republike Srbije ili opsteg akta jedinice lokalne samouprave kojim
se povreduje pravo na pokrajinsku autonomiju.
3. Lokalna samouprava
Osnovne odredbe
Clan 188.
Jedinice lokalne samouprave su opstine, gradovi
i grad Beograd.
Teritorija i sediste jedinice lokalne samouprave odreduje se zakonom.
Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave
prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda
jedinice lokalne samouprave, budzeta Republike Srbije, u skladu
sa zakonom, i budzeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina
poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje
nadleznosti, u skladu sa odlukom skupstine autonomne pokrajine.
Polozaj jedinica lokalne samouprave
Clan 189.
Opstine se osnivaju i ukidaju zakonom.
Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima predvidenim zakonom
kojim se ureduje lokalna samouprava.
Grad ima nadleznosti koje su Ustavom poverene opstini, a zakonom
mu se mogu poveriti i druge nadleznosti.
Statutom grada moze se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju
dve ili vise gradskih opstina. Statutom grada se ureduju poslovi
iz nadleznosti grada koje vrse gradske opstine.
Polozaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, ureduje
se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd
ima nadleznosti koje su Ustavom i zakonom poverene opstini i gradu,
a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadleznosti.
Nadleznost opstine
Clan 190.
Opstina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
1. ureduje i obezbeduje obavljanje i razvoj
komunalnih delatnosti;
2. ureduje i obezbeduje koriscenje gradevinskog zemljista i poslovnog
prostora;
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odrzavanju i koriscenju
lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opstinskog
znacaja; ureduje i obezbeduje lokalni prevoz;
4. stara se o zadovoljavanju potreba gradana u oblasti prosvete,
kulture, zdravstvene i socijalne zastite, decije zastite, sporta
i fizicke kulture;
5. stara se o razvoju i unapredenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva
i trgovine;
6. stara se o zastiti zivotne sredine, zastiti od elementarnih
i drugih nepogoda; zastiti kulturnih dobara od znacaja za opstinu;
7. zastiti, unapredenju i koriscenju poljoprivrednog zemljista;
8. obavlja i druge poslove odredene zakonom.
Opstina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi
svoj budzet i zavrsni racun, urbanisticki plan i program razvoja
opstine, utvrduje simbole opstine i njihovu upotrebu.
Opstina se stara o ostvarivanju, zastiti i unapredenju ljudskih
i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opstini.
Opstina samostalno upravlja opstinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
Opstina, u skladu sa zakonom, propisuje prekrsaje za povrede opstinskih
propisa.
Pravni akti i organi opstine
Clan 191.
Najvisi pravni akt opstine je statut. Statut
donosi skupstina opstine.
Skupstina opstine donosi opste akte iz svoje nadleznosti, usvaja
budzet i zavrsni racun opstine, donosi plan razvoja i prostorni
plan opstine, raspisuje opstinski referendum i vrsi druge poslove
odredene zakonom i statutom.
Organi opstine su skupstina opstine i drugi organi odredeni statutom,
u skladu sa zakonom.
Skupstina opstine odlucuje o izboru izvrsnih organa opstine, u skladu
sa zakonom i statutom.
Izbor izvrsnih organa grada i grada Beograda ureduje se zakonom.
Nadzor nad radom opstine
Clan 192.
Vlada je duzna da obustavi od izvrsenja opsti
akt opstine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i
da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti
ili zakonitosti.
Vlada moze, pod uslovima odredenim zakonom, raspustiti skupstinu
opstine.
Istovremeno sa raspustanjem skupstine opstine, Vlada imenuje privremeni
organ koji obavlja poslove iz nadleznosti skupstine, vodeci racuna
o politickom i nacionalnom sastavu raspustene skupstine opstine.
Zastita lokalne samouprave
Clan 193.
Organ odreden statutom opstine ima pravo zalbe
Ustavnom sudu ako se pojedinacnim aktom ili radnjom drzavnog organa
ili organa jedinice lokalne samouprave onemogucava vrsenje nadleznosti
opstine.
Organ odreden statutom opstine moze da pokrene postupak za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opsteg akta Republike
Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povreduje pravo na lokalnu
samoupravu.
OSMI DEO
USTAVNOST I ZAKONITOST
Hijerarhija domacih i medunarodnih opstih pravnih akata
Clan 194.
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.
Ustav je najvisi pravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opsti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti
saglasni sa Ustavom.
Potvrdeni medunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medunarodnog
prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni
ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
Zakoni i drugi opsti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti
u suprotnosti sa potvrdenim medunarodnim ugovorima i opsteprihvacenim
pravilima medunarodnog prava.
Hijerarhija domacih opstih pravnih akata
Clan 195.
Svi podzakonski opsti akti Republike Srbije,
opsti akti organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, politickih
stranaka, sindikata i udruzenja gradana i kolektivni ugovori moraju
biti saglasni zakonu.
Statuti, odluke i svi drugi opsti akti autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.
Svi opsti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
moraju biti saglasni njihovim statutima.
Objavljivanje zakona i drugih opstih akata
Clan 196.
Zakoni i svi drugi opsti akti, objavljuju se
pre stupanja na snagu.
Ustav, zakoni i podzakonski opsti akti Republike Srbije objavljuju
se u republickom sluzbenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opsti
akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom sluzbenom
glasilu.
Statuti i opsti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se
u lokalnim sluzbenim glasilima.
Zakoni i drugi opsti akti stupaju na snagu najranije osmog dana
od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za
to postoje narocito opravdani razlozi, utvrdeni prilikom njihovog
donosenja.
Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih
opstih akata
Clan 197.
Zakoni i svi drugi opsti akti ne mogu imati povratno
dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo,
ako to nalaze opsti interes utvrden pri donosenju zakona.
Odredba krivicnog zakona moze imati povratno dejstvo samo ako je
blaza za ucinioca krivicnog dela.
Zakonitost uprave
Clan 198.
Pojedinacni akti i radnje drzavnih organa, organizacija
kojima su poverena javna ovlascenja, organa autonomnih pokrajina
i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.
Zakonitost konacnih pojedinacnih akata kojima se odlucuje o pravu,
obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleze preispitivanju
pred sudom u upravnom sporu, ako u odredenom slucaju zakonom nije
predvidena drugacija sudska zastita.
Jezik postupka
Clan 199.
Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku
pred sudom, drugim drzavnim organom ili organizacijom koja vrsi
javna ovlascenja, kada se resava o njegovom pravu ili obavezi.
Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za
ostvarivanje i zastitu ljudskih i manjinskih prava.
Vanredno stanje
Clan 200.
Kada javna opasnost ugrozava opstanak drzave
ili gradana, Narodna skupstina proglasava vanredno stanje.
Odluka o vanrednom stanju vazi najduze 90 dana. Po isteku ovog roka,
Narodna skupstina odluku o vanrednom stanju moze produziti za jos
90 dana, vecinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Za vreme vanrednog stanja, Narodna skupstina se sastaje bez posebnog
poziva i ne moze biti raspustena.
Proglasavajuci vanredno stanje Narodna skupstina moze propisati
mere kojima se odstupa od Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih
prava.
Kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, odluku o
proglasenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike,
predsednik Narodne skupstine i predsednik Vlade, pod istim uslovima
kao i Narodna skupstina.
Kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima
se odstupa od ljudskih i manjinskih prava moze propisati Vlada,
uredbom, uz supotpis predsednika Republike.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propisu Narodna
skupstina ili Vlada vaze najduze 90 dana, a po isteku ovog roka
mogu se obnoviti pod istim uslovima.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupstina, Narodna
skupstina je potvrduje u roku od 48 sati od njenog donosenja, odnosno
cim bude u mogucnosti da se sastane. Ako Narodna skupstina ne potvrdi
ovu odluku, odluka prestaje da vazi zavrsetkom prve sednice Narodne
skupstine odrzane po proglasenju vanrednog stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala
Narodna skupstina, Vlada je duzna da uredbu o merama odstupanja
od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupstini
u roku od 48 sati od njenog donosenja, odnosno cim Narodna skupstina
bude u mogucnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju
da vaze 24 sata od pocetka prve sednice Narodne skupstine odrzane
po proglasenju vanrednog stanja.
Ratno stanje
Clan 201.
Ratno stanje proglasava Narodna skupstina.
Kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, odluku o
proglasenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik
Narodne skupstine i predsednik Vlade.
Proglasavajuci ratno stanje Narodna skupstina moze propisati mere
kojima se odstupa od Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava.
Kad Narodna skupstina ne moze da se sastane, mere odstupanja od
Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrduju
predsednik Republike, predsednik Narodne skupstine i predsednik
Vlade.
Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrduje Narodna skupstina
kad bude u mogucnosti da se sastane.
Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava
u vanrednom i ratnom stanju
Clan 202.
Po proglasenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja
od ljudskih i manjinskih prava zajemcenih Ustavom, i to samo u obimu
u kojem je to neophodno.
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase,
pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drustvenog
porekla.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da vaze
prestankom vanrednog ili ratnog stanja.
Mere odstupanja ni u kom slucaju nisu dozvoljene u pogledu prava
zajemcenih cl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49,
62 , 63, 64. i 78. Ustava.
DEVETI DEO
PROMENA USTAVA
Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava
Clan 203.
Predlog za promenu Ustava moze podneti najmanje
jedna trecina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike,
Vlada i najmanje 150.000 biraca.
O promeni Ustava odlucuje Narodna skupstina.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrecinskom vecinom od ukupnog
broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna vecina, promeni Ustava po pitanjima
sadrzanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne moze se pristupiti
u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupstina usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa
se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupstina usvaja akt o promeni Ustava dvotrecinskom vecinom
od ukupnog broja narodnih poslanika i moze odluciti da ga i gradani
potvrde na republickom referendumu.
Narodna skupstina je duzna da akt o promeni Ustava stavi na republicki
referendum radi potvrdivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu
Ustava, nacela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredenje
vlasti, proglasavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih
i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu
Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrdivanje, gradani se na
referendumu izjasnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja
akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu
na referendumu glasala vecina izaslih biraca.
Akt o promeni Ustava koji je potvrden na republickom referendumu
stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupstina.
Ako Narodna skupstina ne odluci da akt o promeni Ustava stavi na
potvrdivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj
skupstini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi
Narodna skupstina.
Zabrana promene Ustava
Clan 204.
Ustav ne moze biti promenjen za vreme ratnog
ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon
Clan 205.
Za sprovodenje promene Ustava donosi se ustavni
zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja narodnih
poslanika.
DESETI DEO
ZAVRSNA ODREDBA
Clan 206.
Ovaj ustav stupa na snagu danom proglasenja u Narodnoj skupstini.
|